NEWSLETTER
Tranziciona pravda
EU I TRANZICIONA PRAVDA
GOD. LX, BR. 1133
JANUAR–MART 2009.
Piše: Svetlana Đurđević-Lukić
Centar za studije globalnog upavljanja Londonske škole za ekonomiju i
političke nauke (The Centre for the Study of Global Governance, London
School of Economics and Poltical Science – LSE) i Fond za humanitarno pravo
organizovali su 7. februara u Beogradu međunarodni seminar Evropske
integracije i tranziciona pravda: Od retributivne do restorativne pravde. Cilj konferencije
bio je da ponudi kritičku procenu retributivnih strategija tranzicione
pravde koju favorizuje Evropska unija, i da ispita potrebu restorativnih pristupa
tranzicionoj pravdi i neophodnost regionalnog pristupa. Konferencija
je nastojala da ponudi i akademski i praktični pristup ovim problemima, te
su svoje nalaze predstavili kako univerzitetski istraživači, tako i predstavnici
nevladinog sektora i iskusni novinari sa međunarodnom reputacijom.
Ključna poruka ovog skupa bila je da Evropska unija nema strategiju sprovođenja
tranzicione pravde i primenjuje politiku uslovljavanja, koja se svodi
na saradnju sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju.
Konferenciju su otvorile Nataša Kandić, izvršna direktorka Fonda za
humanitarno pravo, i dr Vesna Bojičić-Dželilović (LSE). U svom uvodnom
izlaganju dr Denisa Kostovicova (LSE) podsetila je da ratovi devedesetih nisu
bili klasični sukobi dveju suprotstavljenih strana, već transnacionalni sukobi
niza aktera i mreža čiji je cilj u velikoj meri bio stvaranje alternativnih
sistema moći zasnovanih na profitu, takozvani „novi ratovi“ (kako ih je definisala
prof. Meri Kaldor). Ona je naglasila da je součavanje sa prošlošću važna
poluga koju bi EU trebalo da koristi prema Zapadnom Balkanu, jer u suprotnom
može da postane talac nerešenih pitanja prošlosti. Na panelu o
propustima i mogućnostima za strategije tranzicione pravde Evropske unije
govorili su dr Adam Fagan sa Kvin Meri koledža Univerziteta u Londonu,
Dik Osting iz Međunarodnog centra za tranzicionu pravdu, i Florens
Artman, novinarka i nekadašnji portparol tužiteljke Haškog tribunala Karle
del Ponte. Dr Fagan je predstavio rezultate istraživanja o visini i ciljevima
pomoći civilnom društvu koju EU pruža u ovom regionu, prvenstveno u Srbiji,
zaključujući da ona nije usmerena na organizacije koje se bave političkim
pitanjima, već prvenstveno na izgradnju kapaciteta za upavljanje i razvojne
probleme. Dok takav fokus sam po sebi nije sporan, on u praksi nema
značajan politički uticaj, a naročito stoga što u pogledu korišćenja sredstava
dominira grupa istih velikih nevladinih organizacija. Dik Osting je naglasio
da tranziciona pravda predstavlja mnogo širi koncept od hapšenja izvesnog
broja ratnih zločinaca, te da EU sprovodi ograničeno uslovljavanje zanemarujući
pri tome da upravo domaća suđenja doprinose širem cilju: suočavanju
sa prošlošću. Florens Artman je podvukla da je podsticaj EU otvaranju
sudova za ratne zločine prvenstveno bio praktične prirode, pošto je bilo planirano
da se Haški tribunal zatvori 2010. godine. Uspostavljanje tih sudova
nije bila strategija osmišljena u okviru tranzicione pravde, a EU nije razvijala
politiku suočavanja sa prošlošću, već neku vrstu cenjkanja – pa ono što se
presuđuje u praksi ostaje mrtvo slovo na papiru, smatra Artmanova. Na panelu
o strategijama restorativne pravde i njenim učesnicima govorili su Čandra
Lekha Sriram iz Centra za ljudska prava u sukobima, Stefani Švandner-
Sivers sa Škole za slovenske i istočnoevropske studije u Londonu, kao i dr
Nebojša Petrović, sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.
U sklopu konferencije predstavljeni su dosadašnji koraci u okviru Inicijative
za osnivanje Regionalne komisije za utvrđivanje i kazivanje činjenica o
ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava u bivšoj Jugoslaviji
– REKOM. Pokretači ove inicijative, Fond za humanitarno pravo iz Beograda
i Documenta iz Zagreba, podržavaju krivična suđenja kao najvažniji
pravni instrument za utvrđivanje pojedinačne krivične odgovornosti, ali su
svesni objektivnih ograničenja kao što su vreme potrebno za sporovođenje
dokaznog postupka, obezbeđenje i strah svedoka, i starost i umiranje svedoka
i počinilaca – što pri postojećoj dinamici dovodi do situacije da se sudi samo
manjem broju počinilaca. Stoga ove organizacije zagovaraju osnivanje regionalne
komisije koja bi pored sopstvenih istraga koristila i sudske činjenice,
poimenične popise ubijenih i nestalih, javna saslušanja žrtava i druge procedure
za utvrđivanje i javno kazivanje činjenica, kako bi se obezbedio verodostojan,
objektivan i zvaničan zapis o prošlosti i utvrdila istina, odgovornosti i
pravde za nedela. Time bi se suprotstavilo relativizaciji, izjednačavanju ili minimiziranju
zločina i žrtava, i pomoglo u rešavanju sudbine prisilno nestalih
lica, otkrivanju tajnih masovnih i pojedinačnih grobnica, i ponudili dokazi o
tome na koji način su određene institucije propustile da brane ljudska prava
u prošlosti, smatraju inicijatori. Ovu incijativu podržavaju brojna udruženja
žrtava i veterana, organizacije mladih i organizacije za ljudska prava, umetnici,
pisci i novinari koji su učestvovali na nekoliko regionalnih konsultacija.
Osnovana je Koalicija za osnivanje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica
o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava, koja planira
da do kraja 2010. godine prikupi milion potpisa za osnivanje REKOM-a,
sačini predlog modela funkcionisanja REKOM, a zatim da ga podnese nacionalnim
vladama i parlamentima u regionu. O ovome su pored Nataše Kandić
govorile i Vesna Teršelič iz Zagreba, Tea Gorjanc-Pelević iz Akcije za ljudska
prava, Podgorica, Valdete Idrizi, Komjuniti bilding Mitrovica, a u diskusiji
su učestvovali i istaknuti pravnici i aktivisti nevladinog sektora kao što su
prof. Vojin Dimitrijević, prof. Zdravko Grebo iz Sarajeva, dr Branko Prpa, Miljenko
Antić iz Zagreba, Eli Krasnići i Nora Ahmetaj iz Prištine, ali i predstavnik
EULEX-a Deklan O’ Mahoni.
Na zaključnom panelu o mogućnostima institucionalne podrške Evropske
unije govorili su Tomas Njoki, Delegacija Evropske komisije u Srbiji,
Merdijana Sadović, Institut za izveštavanje o ratu i miru, i Javor Rangelov iz
Centra za studije globalnog upravljanja. Predstavnik Delegacije EK naglasio
je da je saradnja sa Haškim tribunalom ključna, čestitao civilnom društvu na
odlučnosti, i ukazao na ono što je Komisija do sada učinila na ovom planu,
pominjući između ostalog i skorašnje inovacije kao što je stažiranje (interšip)
u kancelariji haškog tužioca Brameca za pravnike iz regiona. Merdijana Sadović
je naglasila da je Haški tribunal, iako nesavršen, bio dobar za vreme u
kojem je osnovan 1993. godine, te da je njegov osnovni cilj sprovođenje sudskih
procesa i doprinos utvrđivanju činjenica, a pravo i pomirenje ne idu
uvek ruku-podruku. Analizirajući mehanizme EU, Javor Rangelov je ukazao
na to da se dešava da Zajednička spoljna i bezbednosna politika (CFSP)
i Evropska bezbednosna i odbrambena politika (ESDP) budu međusobno
sukobljene. Među problemima koje je istakao su i odnos pravda vs. bezbednost,
odnosno stabilnost (pri čemu se prioritet daje ovom drugom), priroda
procesa proširenja EU odozdo nadole (top-down), i civilno društvo shvaćeno
u uskom, depolitizovanom smislu.
Konferencija predstavlja važan pokušaj da se skrene pažnja na činjenicu
da EU zapravo nema viziju i zahtev za uspostavljanja tranzicione pravde,
kao uslov za pridruživanje. Pitanje je međutim – da li će bez podrške EU civilno
društvo u našem regionu uspeti da ostvari svoj ambiciozni plan za
sveobuhvatni prilaz tranzicionoj pravdi.
*