Prve konsultaicije Inicijative za REKOM u Makedoniji

Skoplje- 3.jul- Prve konsultacije Inicijative za REKOM održane su u Makedoniji, sa predstavnicima civilnog društva. Učestvovao je veliki broj predstavnika NVO iz celog regiona , Makedonskog fakulteta bezbednosti, Udruženja ratnih veterana.

 

Nora Ahmetaj je prisutnima predstavila šest komponenata tranzicione pravde u vezi sa istražnim procesima i mehanizmima koji su potrebni prilikom istražnih radnji u vezi sa počiniocima zločina , o inicijativama koje treba preduzeti u vezi sa pravom na istinu, sa reparacijama, reformama institucija i organizovanje nacionalnih konsultacija koje će omogućiti građanskom društvu da izvrše pritisak na vlade regiona.

 

Lazar Stojanović je govorio o jednoj od glavnih dilema i najčesce postavljenog pitanja tokom konsultativnog procesa, "zašto regionalna i ne nacionalna Komisija". On je naveo da ovo pitanje i dalje ostaje osetljiva tema i takodje bilo koji odgovor nije u potpunosti ubedljiv za ljude van ovog procesa.

 

Marko Veličković je govorio o mehanizmima preko kojih bi došlo do rešenje važnih problema: izlečenje odnosa izmedju društava bivše Jugoslavije, opterećenje naših društava jakim nacionalnim osećanjem, prevazilaženje proslosti, stavljanje žrtava u prvi plan, načinima uz pomoć kojih će ova inicijativa vratiti dostojanstvo žrtvama.

 

Eugen Jakovčić je predstavio tok konsultativnog procesa za REKOM, značaj inicijative za stvaranje Regionalne Komisije, kao i potrebu Makedonije da postane značajan deo ove Koalicije.

 

Milena Savić je ukratko upoznala prisutne o Nacrtu Statuta Komisije i dva veoma značanja skupa, konsultacije posvecene Nacrta Statuta Komisije u BiH i Hrvatskoj. G-da Savić je izjavila da je definisanje pravne osnove za zaključivanje ovog akta jedna od glavnih postavljenih pitanja tokom tih skupova. Ona je dodala da najčesca pitanja tokom dve poslednje konsultacije u BiH i Hrvatskoj su bila: struktura/sastav Komisije, proces izbora sastava Komisije, tačan broj predstavnika svake od država u regionalnoj komisiji, kao i definisanje obaveza i odgovornosti REKOM-a.

 

Predstavnici makedonskog civilnog društva koji su bili prisutni na ovom konsultativnom sastanku su pružili podrsku inicijativi. Značajan broj učesnika je predložio da fokus ove komisije budu žrtve sukoba u oblastima bivše Jugoslavije.

 

Oni su takodje imali pitanja otome koliko žrtve mogu imati poverenja u institucije sistema kao i da li će im biti pružena bezbednost u procesu svedočenja, nakonoončanja misije REKOM.

 

Učesnici su naglasili da je bitno definisanje pojma žrtve. Prema njihovim rečima, trebalo bi da postoji specifikacija pojedinaca ili grupa ljudi koji pripadaju ovoj kategoriji, kategoriji žrtve koja je će biti fokus Komisije, nakon njenog osnivanja. Takodje, predloženo je da medju žrtvama ne treba da budu obrojani samo ubijeni i nestali, već i ljudi koji su patili od Posttraumatskog sindroma, jer je posledica toga 100 samoubistava, predlozili su ucesnici skupa, predstavnici veterana.

 

Oni su dodali da je veoma pozitivno da će REKOM biti u stanju da precizno identifikuje broj traumatizovanih, preziveli i poginuli. Dakle, dokaz o tačnom broju navedene kategorije ce omogućiti stvaranje registra pouzdane statistike.

 

Još jedan problem oko kojeg je bila detaljna rasprava je bila izbor članova Komisije. U centru paznje su bila: proporcionalno predstavanje svake zemlje u ovoj Komisiji i kriterijum za izbor članova.

 

Regionalna konsultacija sa civilnim društvima bivše Jugoslavije pratio je veliki broj medija čije izveštavanje možete videti na sledećim linkovima: